понедељак, 03. новембар 2014.

МЕТХАНА - (ПОЛУ) ОСТРВО НИМФИ



Јужно од острва Агистри чека вас Метхана, у предисторији острво а сада је уска превлака повезује са Пелопонезом, преграђујући морски пролаз са јужне стране.



Изгледа да је постала део Пелопонеза после великог земљотреса и ерупције вулкана 283. године пне. Геолози кажу да су постојала чак 32 извора вулканске лаве. Последња  мања вулканска активност је била 1700. године, па су тако настали лековити сумпорни и термални извори, као и места на којима повремено избија гас.  



Полуострво има око 1600 становника, а од којих више од половине живи у градићу Метхана.  Већи део земљишта је планински, покривен жбуњем и травом са потоком у средини.

Већ први поглед на град и луку Метхана показаће вам чувену зграду бање из 19. века, на улазу у град, са  карактеристичним мирисом сумпора


Омиљено место за посете је зелени оточић Нисаки, повезан насипом, где су луксузне јахте на везу  поред традиционалних рибарских бродова.  



На овом острвцу виде се остаци  тврђаве и спартанских ковница из 4. века пне.  
Метхана било насељено још око 10.000 година пре нове ере. Нађени предмети потичу из око 1500-1200 пре нове ере и чувају се у музејима острва Порос и у Пиреју. У близини села Кунупитса било је светилиште око 800-700 пре Христа, као и два града на брдима Палиокастро и Ога. Стари писци Овидије, Страбон и Паусанија описују историјску ерупцију вулкана код села Камени Кора у северозападном делу полуострва, а Паусанија и топле изворе после ерупције. У Историји Пелопонеског рата, Тукидид пише о изградњи зида преко превлаке 425 пне. Касније је близу села Ватхи и на брду Палиокастро и око њих било много светилишта и насеља, а Феничани су градић Метхану претворили у своју базу  Арсино.

Поред пута, 9 километара западно од градића Метхана, је угашени вулкан који је избио 283. године пне. Тада је земљотрес уништио древни град Троезен. Можете се попети до врха вулкана. Потребно је око 45 минута хода уским кривудавим путем, са дрвећем које нуде хладовину током врућих летњих месеци. Сам кратер је сада само мала пећина са знаком изнад улаза, али је одгоре изванредан панорамски поглед на море и околна острва Егину, Агистри и Мони.
Када се враћате зауставите се у малом приморском рибарском месту Ватхи и осетиће се као да сте се обрели у прошлости. Традиционалне таверне окружују малу ували са рибарским бродовима и једрилицама, старци на магарцима преносе робу, рибари сортирају улов и поправљају мреже...  
Виђена личност из Метхане био је музичар на бузуки Гиоргос Батис (1885-1967)

борац у Првом светском рату, оснивач музичке школе, колекционар инструмената и значајна личност тадашње музичке сцене.
Али није увек било тако... Ево шта каже митологија и локална легенда:
Током похода  у Колхиду, Аргонаути су пристали уз обалу Мизије на Мраморном мору да попуне залихе воде и хране. Херакло је послао младог Хила, сина краља Ларисе, да му донесе воде. На извору, тамошње нимфе, када су угледале прелепог Хила, увукле су га у воду и нису га више пуштале. 

Полифем је зачуо крик Хила, и заједно са Хераклом пошао у потрагу.
Нису га пронашли, а Хила је од предугог боравка у води добио осипе по кожи. Да га излече, нимфе су га предале јонским нимфама које лече болести -  Калифеји, Синалиди, Пегеји и Јасиди. Оне су га одвеле до сумпорних извора близу Метхане и да би га боље излечиле, али и задржале за себе и сакриле од Аргонаута и других нимфи, измолиле су Посејдона, бога мора и земљотреса да својим трозупцем активира вулкан и затвори морски пролаз између тадашњег острва Метхане и Пелопонеза.
Тако је Метхана добила вулкан, топле лековите изворе и престала да буде острво.

Када је бура прошетајте се обалом и ослушните – чућете песму нимфи које „лече“ Хила и забављају га да не пожели да побегне... И будите опрезни – ако сте млади и лепи (а ко то није?) може се догодити да и ви уђете у нову митологију Метхане...



Овако изгледа Метхана на туристичким понудама:




Καταλάβατε? Είμαστε υποτίθεται ότι είναι μεγαλύτερο από ό, τι ο άνθρωπος, γιατί πάντα θα είναι λιγότερο από ό, τι τους θεούς ...

Миливој Анђелковић