понедељак, 29. децембар 2014.

ПОРОС – ОСТРВО ОЦА ЉУБАВИ



Порос је острво 50ак км од Атине, на свега 200 m од обале Пелопонеза. 



 
Брдовито је и веома плодно па је добро обрађено и густо насељено. Очуване су велике шуме борова па Порос није оголео као већина острва Грчке. Обала је разуђена, са много малих залива и плажа. Велико је око 9 километара у дужину и ширину, а највиши врх има 358 метара.
 

Највеће насеље је истоимени градић Порос на јужној страни острва. У њему живи већина од око 4.000 становника који се баве поморством и узгајањем маслина и  винове лозе. То је очуван градић са лепим старим језгром, смештен на брду на крају залива којим доминира неоклисицистичка кула са сатом.
 
На крају града на северозападу су објекти грчке морнарице. Викендом га посећују Атињани, па је много таверни, пансиона, продавница и дискотека.



Острво је било насељено још у праисторији, развило се у доба Микене. Историјски је везано за Атину. Потом је било у саставу Византије, Турака, повремено Венеције,  често изложено нападима гусара.



Порос (Богатство) је по митологији син богиње Метиде – Мудрости, која је била међу првим женама врховног бога Зевса. Када је загосподарио светом Зевс је прогутао Метиду да буде у њему и да га стално саветује шта је добро, а шта зло. Када су богови приредили велику гозбу поводом рођења Афродите Порос се напио нектара и заспао. То је искористила Пенија, богиња сиромаштва и беде која посебно бди над занатлијама и уметницима да стварају велика дела, сјединила се са њим и из те везе рођен је бог љубави – Ерос.




Љубав је, значи, унук Мудрости и син Богатства и Беде која подстиче на велика дела.



Иза насеља Синикисмос стаза пролази кроз густу борову шуму до цркве посвећене Девици Марији и Палатио са рушевинама древног храма посвећеном Посејдону. 
 



У грчкој митологији Посејдон је бог мора, земљотреса и коња. 



Када је био добре воље Посејдон би стварао нова острва и море би било мирно, а када је био лоше воље, уз помоћ свог трозупца, подстицао је земљотресе, потапања бродова и дављења. Живео је у палати на дну мора која је направљена од корала и дијаманата. Имао је много деце са много жена, како са богињама тако и са смртним женама. Једно од његове деце је и Пегаз, крилати коњ који је живео на Хеликону, месту где су обитавале музе.



Посејдонов храм је саграђен 520. године пре нове ере у дорско-јонском стилу и имао важну улогу у прошлости. У њему је нашао заштиту чувени говорник Демостен када га је прогонио Филип, македонски краљ.



У градићу је и Музеј, а лети се одржавају бесплатне школе сликања, израде мозаика и таписерија и играња. На дан 24. јуна скоковима кроз ватре слави се Свети Јован, а првих 10 дана јула су велике прославе посвећене морнарици. 



 


Сајт представљања острва http://www.poros.com.gr/today/

Приредио

Миливој Анђелковић

понедељак, 03. новембар 2014.

МЕТХАНА - (ПОЛУ) ОСТРВО НИМФИ



Јужно од острва Агистри чека вас Метхана, у предисторији острво а сада је уска превлака повезује са Пелопонезом, преграђујући морски пролаз са јужне стране.



Изгледа да је постала део Пелопонеза после великог земљотреса и ерупције вулкана 283. године пне. Геолози кажу да су постојала чак 32 извора вулканске лаве. Последња  мања вулканска активност је била 1700. године, па су тако настали лековити сумпорни и термални извори, као и места на којима повремено избија гас.  



Полуострво има око 1600 становника, а од којих више од половине живи у градићу Метхана.  Већи део земљишта је планински, покривен жбуњем и травом са потоком у средини.

Већ први поглед на град и луку Метхана показаће вам чувену зграду бање из 19. века, на улазу у град, са  карактеристичним мирисом сумпора


Омиљено место за посете је зелени оточић Нисаки, повезан насипом, где су луксузне јахте на везу  поред традиционалних рибарских бродова.  



На овом острвцу виде се остаци  тврђаве и спартанских ковница из 4. века пне.  
Метхана било насељено још око 10.000 година пре нове ере. Нађени предмети потичу из око 1500-1200 пре нове ере и чувају се у музејима острва Порос и у Пиреју. У близини села Кунупитса било је светилиште око 800-700 пре Христа, као и два града на брдима Палиокастро и Ога. Стари писци Овидије, Страбон и Паусанија описују историјску ерупцију вулкана код села Камени Кора у северозападном делу полуострва, а Паусанија и топле изворе после ерупције. У Историји Пелопонеског рата, Тукидид пише о изградњи зида преко превлаке 425 пне. Касније је близу села Ватхи и на брду Палиокастро и око њих било много светилишта и насеља, а Феничани су градић Метхану претворили у своју базу  Арсино.

Поред пута, 9 километара западно од градића Метхана, је угашени вулкан који је избио 283. године пне. Тада је земљотрес уништио древни град Троезен. Можете се попети до врха вулкана. Потребно је око 45 минута хода уским кривудавим путем, са дрвећем које нуде хладовину током врућих летњих месеци. Сам кратер је сада само мала пећина са знаком изнад улаза, али је одгоре изванредан панорамски поглед на море и околна острва Егину, Агистри и Мони.
Када се враћате зауставите се у малом приморском рибарском месту Ватхи и осетиће се као да сте се обрели у прошлости. Традиционалне таверне окружују малу ували са рибарским бродовима и једрилицама, старци на магарцима преносе робу, рибари сортирају улов и поправљају мреже...  
Виђена личност из Метхане био је музичар на бузуки Гиоргос Батис (1885-1967)

борац у Првом светском рату, оснивач музичке школе, колекционар инструмената и значајна личност тадашње музичке сцене.
Али није увек било тако... Ево шта каже митологија и локална легенда:
Током похода  у Колхиду, Аргонаути су пристали уз обалу Мизије на Мраморном мору да попуне залихе воде и хране. Херакло је послао младог Хила, сина краља Ларисе, да му донесе воде. На извору, тамошње нимфе, када су угледале прелепог Хила, увукле су га у воду и нису га више пуштале. 

Полифем је зачуо крик Хила, и заједно са Хераклом пошао у потрагу.
Нису га пронашли, а Хила је од предугог боравка у води добио осипе по кожи. Да га излече, нимфе су га предале јонским нимфама које лече болести -  Калифеји, Синалиди, Пегеји и Јасиди. Оне су га одвеле до сумпорних извора близу Метхане и да би га боље излечиле, али и задржале за себе и сакриле од Аргонаута и других нимфи, измолиле су Посејдона, бога мора и земљотреса да својим трозупцем активира вулкан и затвори морски пролаз између тадашњег острва Метхане и Пелопонеза.
Тако је Метхана добила вулкан, топле лековите изворе и престала да буде острво.

Када је бура прошетајте се обалом и ослушните – чућете песму нимфи које „лече“ Хила и забављају га да не пожели да побегне... И будите опрезни – ако сте млади и лепи (а ко то није?) може се догодити да и ви уђете у нову митологију Метхане...



Овако изгледа Метхана на туристичким понудама:




Καταλάβατε? Είμαστε υποτίθεται ότι είναι μεγαλύτερο από ό, τι ο άνθρωπος, γιατί πάντα θα είναι λιγότερο από ό, τι τους θεούς ...

Миливој Анђелковић

недеља, 19. октобар 2014.

АГИСТРИ – МАЛИ РАЈ СКРИВЕНЕ ИСТОРИЈЕ



Агистри је најмање и најмирније насељено острво у близини Егине - 6 км југозападно и 35 км од Пиреја. 

Прекривено је боровима, велико непуних 14.000 квадратних метара, има нешто преко 1.000 становника у три насеља - Милос (преко 500), Скала и Лименариа (128 становника). 

Плаже су тихе, вода кристална и плитка, насеља традиционална и старомодна, са шармом блиске прошлости која нестаје.  
 
Агистри су скривени туристички драгуљ где се може побећи на много места,  одморити се и опустити. Ту су и хотели, собе и апартмани, а дуж обале је много ресторана, таверни и кафе барова где можете јести или уживати у пићу уз само море или на плажи, на лежаљци и под сунцобраном. 

У близини су острвца Мони на источној страни, Кира на западу и Метопи на североистоку.

Агистри је острво које је запоставило своју прошлост. Помиње га још Плиније као Кекрифалиу, или као  Острво борова (ако је  Кекрифалиа оближње острвце Кира). Помињу га и Тукидид и Диодор као место близу кога се одиграла велика поморска битка 459. године пре нове ере, у којој је Атина победила флоту Егине, Епидауруса и Коринта.

Ево шта историја каже о томе:
На први пелопонески рат (460–446) требало би вероватно у суштини гледати као на сукоб између Атине и Коринта, у који се повремено укључивала Спарта
У првој бици овог рата, која се одиграла код Халија у Арголиди, победили су Коринћани, али у следећој бици, код острва Кекрифалије, победили су Атињани (459. године).
Затим су се Атињани упустили у борбу са својим старим супарницима, Егињанима, који су се укључили у рат на страни Коринта. Без обзира што се главнина атинске флоте у то доба налазила у Египту, Атињани су потукли Егињане у поморској бици, искрцали се на њихово острво и опколили им град. Покушај Коринћана да натерају атинске снаге на повлачење са Егине, ради чега су извршили изненадан напад на Мегару, није успео. Атињани су наоружали преостале грађане у Мегари, па су они под командом атинског стратега Миронида потукли Коринћане (458)“.
 

У новије време сликар Фотис Сарис (1937-2011) провео је много година на Агистри и био фасциниран њеном историјом.
Недавно је била његова ретроспектива у Атини:

Сарис је открио неколико античких локалитета који су тек у скорије време деломично истражени.
На северној страни, на Капнодохи полуострву, северно од Милоса, на терасастом терену Мандраки залива виде се темељи античких грађевина. По досадашњим налазима – камене алатке, секире, тучкови, крхотине керамике из 5. и 6. века пре нове ере, као и амфоре, чији се део може видети у Милосу – очигледно је да је ово острво било насељено још у предисторији. Западно од Капнодохиа међу кречњачким стенама су древни каменоломи који су на многим местима су пали у море.

На западној обали Агистриа, јужно од каменолома, на врху полуострву Бариама налазе се остаци праисторијског насеља. У Агиа Варвара и на малом острву Апонисос пронађени су ножеви од вулканског опсидијана. Близу острва на острвцу Теодороус је капела пророка Илије, подигнута на темељима старије цркве из раног византијског периода.

Купајте се, сунчајте, шетајте, али немојте ни покушавати да откријете нову Троју. Свако ваше чепркање биће одмах обустављено, а ако нешто случајно и нађете дужни сте да то предате властима у Милосу.





Овде су вековима и људи, и пророци, и богови, остављали своја обележја, ваш траг може бити забележен само у туристичким и трговачким рачунима.


Погледајте како то изгледа на  


и на


Καταλάβατε? Είμαστε υποτίθεται ότι είναι μεγαλύτερο από ό, τι ο άνθρωπος, γιατί πάντα θα είναι λιγότερο από ό, τι τους θεούς ...

Миливој Анђелковић